Vrati Se - Igor Drvenkar & Parni Valjak

Pola ulice priča da sam šuplja priča I da ne mogu bez nje Na prvi utisak, ova će mi doći glave I baš to desilo se A ne bih ti se javio ni kada bi me nazvala Ma da si mi iz oka ispala Ostaću čvrst kao stena, to sam sebi obećo I zato, vrati mi se nesrećo Jer ne mogu da živim a ne mogu da umrem Sve što slažem uvek mi se desi obratno Karakter mi je nula, al ću se zakunem Da te neću, zato mi se vrati, nesrećo Molio sam svoga Boga Gde god prođe tvoja noga Da udari brigu na veselje (ehej) Sad ko lud, na mesec lajem Sad se kajem što se kajem Da li mogu da promenim želje? A ne bih ti se javio, ni kada bi me nazvala Ma da si mi iz oka ispala Ostaću čvrst kao stena, to sam sebi obećo I zato, vrati mi se, nesrećo Jer ne mogu da živim, ne mogu da umrem Sve što slažem, uvek mi se desi obrazno Karakter mi je nula, al ću se zakunem Da te neću, zato mi se vrati, nesrećo Jer ne mogu da živim a ne mogu da umrem Sve što slažem, uvek mi se desi obrazno Karakter mi je nula, al ću se zakunem Da te neću, zato mi se vrati, nesrećo Jer ne mogu da živim, ne mogu da umrem Sve što slažem, uvek mi se desi obrazno Karakter mi je nula, al ću se zakunem Da te neću, zato mi se vrati, nesrećo

Moji su dani u sivo obojani Ne pratim ništa i ne znam šta je vani Proljeće, ljeto, jesen il' je zima Nema te nigdje, a posvuda te ima Vrati se da me probudiš Da me iz mrtvih digneš Spasi me, ako požuriš Možda još stigneš Moje su noći vječnost u samoći Ja i tišina nijemo se gledamo u oči U meni samo pustoš i praznina Nema te nigdje, a posvuda te ima Vrati se da me probudiš Da me iz mrtvih digneš Spasi me, ako požuriš Možda još stigneš Vrati se da me probudiš Da me iz mrtvih digneš Spasi me, ako požuriš Možda još stigneš Vrati se da me probudiš Da me iz mrtvih digneš Spasi me, ako požuriš Još uvijek stigneš

Od Banata prema Sremu nisko oblaci, Noc se spustila, pa se ne vidi... Samo moje misli po ravnici putuju. Ja ih posaljem al' se vracaju... A ti, ti se neces vratiti... A ti, ti se nećeš vratiti To je bilo davno, pa se niko ne seca Rode nestale jednog proleca... Vratice se, kazu ljudi, ove godine... Ove godine il dogodine... A ti, ti se neces vratiti... A ti, ti se neces vratiti... Ravno, nigde brda, sve je ravno Ravno mi je sve, Jer u tvome srcu vec odavno Drugi stanuje... Ej, kad bi znala ti... Koliko trebas mi! Ej, kad bi znala ti... Koliko trebas mi! Svake noci tiho, tise, sitni tonovi, Da se nikome to ne ponovi... Bruje zice, srce trne, grom te pogodi, To se dogodi il ne dogodi... A ti, na belom perju zaspi mi... A ti, na belom perju zaspi mi ... Ravno, nigde brda, sve je ravno- Ravno mi je sve, Jer u tvome srcu vec odavno Drugi stanuje... Ej, kad bi znala ti... Koliko trebas mi! Ej, kad bi znala ti... Koliko trebas mi!