Udahni, pusti
Udahni i pusti
Udahni i pusti, daleko plovi brod
Udahni i pusti, taj svet nije
Tvoj

Ponekad voleo bih da umaknem nekud
Voleo bih da jednostavno nestanem
Voleo bih da jednostavno prestanem
Da budem sve što post'o sam nakon svoje petnaeste
Samo je tada bilo effortless
Sada sam nešto k'o hologram
Sada tu sam i nisam i zurim u lica
Nekapirajući ništa od ovoga
Tik-tizk i postpopularnost
Jao čekaj, jel' ti beše onaj reper?
Sad te nema nigde a pre te bilo stalno
Naj fan sam tebe, IDJa i Cece
Ja volim sve u isto vreme
Zato što sam millennial kreten
Samo da sam prvi comment nakon pesme
I fotka za mreže i potpis na listu od sveske
Tik-tik i postidentitet
Nije MC, piše neke knjige
Nije pisac, piše neke rime
Ni PN ni BG, adresa iz lične je nigde
Kao korov, niče gde stigne
I čujem da se meša u politiku
A znamo povod smišljene igre
Za pare da nam podeli po kritiku
A to je mali paćenik i strani plaćenik
I bilo bi bolje da je za glavu skraćen
I da pusti nas na miru da slavimo svoje ruglo i ambis
Nemoj da daviš!
Tik-tik i postrealizam
Devedesete ispred i iza
Svi pukli, samo nek pucaju
Predsednik i dalje drži čas fašizma
Kao da sam dva'es godina bio u komi i probudio se danas
Potpuni stranac, sav sam k'o magla k'o sablast
Prošlosti balast nije moj svet, nije mi jasan
Ukrašen grad k'o Zorica Brunclik
Džiberski naslovi svuda za klik
Ceo dan s medija laže te lik
Piša ti u usta a ti moliš za bis
Beda i kič, beznađe ljiga i šminka
Sve dok ih 'zika sa Pinka
Lagano vozika kod šrinka
Žaba se skuvala živa, evo me s njom u šerpi
A što li je to moja briga i čije bukagije teglim
Zato blindiram sebe i nižem bližnje pod palubom barke Nojeve
Ali čujem iz komore sve što izgovore
Gore iz Gomore i Sodome i kažem
Udahni

Udahni i pusti, daleko plovi brod
Udahni i pusti, taj svet nije tvoj

Tik-tik i Eminem srpski
Kažem "hvala" a mislim se "crkni"
Da me sad lupi auto il' tramvaj
Eto šta bi pamtili manje-više sve kad se skupi
I zato mi je dobro u rupi
Jer gore je govana pomama
Kad je nenormalno normalna pojava
Ostaje da budeš ili barka Nojeva ili glava bojeva
Vazda bolje da padnem u zaborav nego pad na kolena
Naš svet je ovca i gazda kolje ga
Istina gola a svi kul s tim k'o da smo Ada Bojana
Post-postskriptum
Ovih dana si betoniram kriptu
Kriptonitom ispod ne dam nikom
Čisto inkognito pa i superljude smatram viškom
Istom pričom dave savetodavno
A neću ničiji savet odavno
Dao sam sebi zavet uglavnom da mi grafikon duše izgleda ravno
Da me ne dotiče i ne pogađa
Černobilj ovdašnji, java iz košmara, ljudi bez obraza
Nije rov da puca no da ne bi puk'o od poraza
I zato odbij - šta ćeš ovde sa bombom u katakombi?
I nema nade, nada je sada zombi
Otkinutom vilicom tužno se smeši i kopni
Psihoze obučene u lica
Bauljaju do posla i nazad
Savile se šipke i kičma
I koji ću im ja kurac da ih smaram?
Zato utisak nedelje - ja neopredeljen
Ne želim ni da čujem, da vidim, da jedem
Sve pripadam nepripadanju
Samom sebi sam varka
Ukidam i Marčela i Marka da umaknem nekud
Da jednostavno nestanem
Da jednostavno prestanem
Da budem sve što post'o sam nakon svoje petnaeste
Samo je tada bilo effortless
Sada sam nešto k'o utvara
Zatvaram vrata svog bunkera
Nagazim leš što zvao se Uteha i kažem
Udahni

Udahni i pusti
Udahni i pusti
Udahni i pusti
Udahni i pusti
Udahni i pusti
Udahni i pusti

Udahni i pusti, daleko plovi brod
Udahni i pusti, taj svet nije tvoj
Udahni i pusti, svet nije tvoj