Plakala bih i bez suza - Tea Tairovic

Ne plači dušo, kasno je Tvoj se rob umorio Zlatnim sam satom nekada Sve naše dane mjerio Ne plači, ja nemam nade Ti nemaš stida Nekada i toga bilo je Među ova četiri zida Zato ne plači, tvoje suze će padati na zemlju koja samo sumnju rađa Zato ne plači, bit' će teško kada počne rasti rijeka suza i na njoj lađa Ne plači, ja nemam nade Ti nemaš stida Nekada i toga bilo je Među ova četiri zida Zato ne plači, tvoje suze će padati na zemlju koja samo sumnju rađa Zato ne plači, bit' će teško kada počne rasti rijeka suza i na njoj lađa Zato ne plači, tvoje suze će padati na zemlju koja samo sumnju rađa Zato ne plači, bit' će teško kada počne rasti rijeka suza i na njoj lađa Zato, zato ne plači

Yeah, huh Kako priča je počela, odakle da krenen? Ja san dite asfalta, rođen u doba nevere Ja san dite igrališta, klupa, zgrada, pristaništa Slija, franja, radost kad krene sunce iza kiša Ja san bia dio priče, od tog malog nikad ništa Loše društvo tuđih sinova, krivac njihovih izbora Crna ovca familije, izrod, huh Pogreška, krivi ishod, još jedan promašen život A priča bila je lipa, bia san dite oltara Susjede nervira balun, stalno od zid je odzvanja Svaku sitnicu upija, svaki detalj promatra U svakom momentu uživa i velike snove sanja Nikad neću zaboravit' sriću prve bicikle Povratak staroga i njegove blizine Stalno san se tuka, bia san živo dite Jer nisan da na sebe, nisan da na obitelj Igra iza škole dok torba visi sa ramena Nogomet s plastičnom bocom na dva kamena Penjanje na stabla, krađe trišanja od grede višanja Padovi, lomovi ruku od starijih triskanja Svih tih uspomena rado se sitin Naših lica sritni, neki ljudi bitni Sve bilo je lakše, Bože, hvala ti za ditinjstvo A ispod maske odraslih mi i dalje isti smo Neke ljude ne moš' vratit', neke ljude nemoš zvat' Neke odnila je droga, neki su pod zemljom sad Bože, hvala ti za ditinjstvo i svaki moment tad Uspomene ne moš' platit', miris ditinjstva i sklad Neke ljude ne moš' vratit', neke ljude nemoš zvat' Neke odnila je droga, neki su pod zemljom sad Bože, hvala ti za ditinjstvo i svaki moment tad Uspomene ne moš' platit', miris ditinjstva i sklad Yeah, uh Miris ditinjstva Yeah, huh Miris ditinjstva, uh A onda doša je pubertet, gen je svoje odradia Krv u meni proradila, s dobrim i lošim podarila Prva boca žeste, cigara, razbijena arkada Vatanje cura, puni života i elana Laga, zaduživa sa svi strana, probleme san svojim stvara Praznoga želudca spava, život isprid kockarskih ekrana Padanje razreda, sramoćenje staraca Dok san ja se smija jer san mislia da faca san A bia san klošar, još jedan propalitet u kolotečini S maricon u ruci, a glavon u pećini Krivi krugovi, lerovi, sranja, dugovi Demoni, granja, ukori, takav život te umori Bratova nedaća me usmijerila da pišen Da misli preusmjerin, šaku više ne stišćen Rap me vratia u život, zbog njega ponovo dišen III. Čin me spasia, Đona, hvala ti zauvik Greške ti tribaju jer iz grešaka naučiš Nekad je bolje pješaka nego s autom najskupljim I pusti predrasude, za seljake su kalupi U kalupu zaglupiš, ne razvijaš se i zatupiš Država je majka koja je odbacila svog sina Zbog nje san otiša od doma, luta peronima svita Al' to me očvrsnilo, od tad života san svjestan I možda je to razlog zašto san danas di jesan Možda greške san radia, al' san iz njih naučia Svojim rukama san stvara, bez tuđe ruke san uspia I sve šta san sanja sad san sebi priuštia Koliko god me život slama, toliko je mudrosti usija Možda greške san radia, al' san iz njih naučia Svojim rukama san stvara, bez tuđe ruke san uspia I sve šta san sanja sad san sebi priuštia Koliko god me život slama, toliko je mudrosti usija A danas starci su ponosni, a ja nisan onaj od prije I tek kad nisi s njima, srž obitelj otkriješ Zapamti jednu stvar, užeti ćeš šta posiješ Ljude svoje ne zaboravi uspijeh kad postigneš Gangsta baze su zabava, ne shvaćaj ih doslovno One su tu da te zabave - prvo i osnovno Budi iskren prema sebi jer to je put ka sreći Prihvati sebe i budi ono šta jesi